Јуче смо одржали 10. седницу Савета за особе са инвалидитетом Владе Републике Србије.
На седници смо анализирали досадашње резултате у унапређењу положаја особа са инвалидитетом и разговарали о наредним корацима.
Међутим, када је реч о анализама и предлозима намењеним унапређењу положаја глувих и наглувих особа, постоји озбиљан изазов. Често се препознају одређене активности као „прави начин унапређења“, али се нажалост глуви и наглуви, као и Савез глувих и наглувих Србије (СГНС), не укључују у процес планирања и доношења одлука. Уместо тога, одговорност се често препушта стручњацима из области сурдологије, сурдопедагогије или логопедије, као и тумачима српског знаковног језика који, иако поседују сертификате или решења Министарства правде, немају адекватно образовање из лингвистике српског знаковног језика нити разумевање језичке и друштвене културе глувих.
Неретко се дешава да се српски знаковни језик третира искључиво као помоћни алат у „развијању говора“, уместо као пуноправни језик и део језичког идентитета заједнице глувих. Примера ради, обуке за српски знаковни језик често трају само неколико дана путем онлајн платформи, док се образовање у српском језику и књижевности изучава кроз цео живот.
Нажалост, на овој седници Савета одбијена су три предлога која је изнео СГНС, док је прихваћен само један – допуна записника са претходне седнице. У записнику није био забележен мој говор, будући да не користим микрофон, а тумачи за српски знаковни језик су преводили изван микрофона.
Ипак, настављамо са вредним радом на изради нове стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом и пратећег Акционог плана.
Позивам све јавне институције да схвате моралну, ако не и правну, обавезу да укључе саме глуве и наглуве особе, као изворнике српског знаковног језика, у све процесе који се тичу њихових права и положаја.
#minrzs #osi #srpskiznakovnijezikjematernjijezikzagluve #srpskiznakovnijezikijestesrpskonasleđe #srpskiznakovnijezik #szj
